Pимљaнимa 1 1 Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јевандјеље Божије,   2 Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима   3 О сину свом, који је по телу родјен од семена Давидовог,   4 А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,   5 Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;   6 Медју којима сте и ви позвани Исусу Христу,   7 Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.   8 Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.   9 Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јевандјељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,   10 Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да додјем к вама;   11 Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврдјење,   12 То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.   13 Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам додјем, па бих задржан досле, да и медју вама имам какав плод, као и медју осталим незнабошцима.   14 Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.   15 Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јевандјеље.   16 Јер се не стидим јевандјеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.   17 Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.   18 Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.   19 Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;   20 Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора.   21 Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.   22 Кад се градјаху мудри, полудеше,   23 И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.   24 Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова медју њима самима;   25 Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин.   26 Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.   27 Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.   28 И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,   29 Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свадје лукавства, злоћудности;   30 Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,   31 Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.   32 А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине. Pимљaнимa 2 1 Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом, себе осудјујеш; јер то чиниш судећи.   2 А знамо да је суд Божји прав на оне који то чине.   3 Него помишљаш ли, о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! Да ћеш ти побећи од суда Божијег?   4 Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?   5 Него својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се показати праведни суд Бога,   6 Који ће дати свакоме по делима његовим:   7 Онима, дакле, који су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост, живот вечни;   8 А онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.   9 Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, а најпре Јеврејина и Грка;   10 А слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јеврејину и Грку;   11 Јер Бог не гледа ко је ко.   12 Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити   13 (Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;   14 Јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:   15 Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли медју собом туже се или правдају)   16 На дан када Бог узасуди тајне људске по јевандјељу мом преко Исуса Христа.   17 Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,   18 И познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона;   19 И мислиш да си водј слепима, видело онима који су у мраку,   20 Наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону.   21 Учећи, дакле, другог себе не учиш;   22 Проповедајући да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу;   23 Који се хвалиш законом, а преступом закона срамотиш Бога.   24 Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано.   25 Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.   26 Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело?   27 И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона.   28 Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу;   29 Него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога. Pимљaнимa 3 1 Шта је дакле бољи Јеврејин од других људи? Или шта помаже обрезање?   2 Много свакојако; прво што су им поверене речи Божије.   3 А што неки не вероваше, шта је за то? Еда ће њихово неверство веру Божију укинути?   4 Боже сачувај! Него Бог нека буде истинит, а човек сваки лажа, као што стоји написано: Да се оправдаш у својим речима, и да победиш кад ти стану судити.   5 Ако ли неправда наша Божију правду подиже, шта ћемо рећи? Еда ли је Бог неправедан кад се срди? По човеку говорим:   6 Боже сачувај! Јер како би могао Бог судити свету?   7 Јер ако истина Божија у мојој лажи већа постане на славу Његову, зашто још и ја као грешник да будем осудјен?   8 Зашто, дакле (као што вичу на нас, и као што кажу неки да ми говоримо) да не чинимо зла да додје добро? Њима ће суд бити праведан.   9 Шта дакле? Јесмо ли бољи од њих? Нипошто! Јер горе доказасмо да су и Јевреји и Грци сви под грехом,   10 Као што стоји написано: Ни једног нема праведног;   11 Ни једног нема разумног, и ни једног који тражи Бога;   12 Сви се уклонише и заједно неваљали посташе: нема га који чини добро, нема ни једног циглог.   13 Њихово је грло гроб отворен, језицима својим варају, и јед је аспидин под уснама њиховим.   14 Њихова су уста пуна клетве и горчине.   15 Њихове су ноге брзе да проливају крв.   16 На путевима је њиховим раскопавање и невоља;   17 И пут мирни не познаше.   18 Нема страха Божијег пред очима њиховим.   19 А знамо да оно што закон говори, говори онима који су у закону, да се свака уста затисну, и сав свет да буде крив Богу;   20 Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха.   21 А сад се без закона јави правда Божија, посведочена од закона и од пророка;   22 А правда Божија вером Исуса Христа у све и на све који верују; јер нема разлике.   23 Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију,   24 И оправдаће се за бадава благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа.   25 Ког постави Бог очишћење вером у крви Његовој да покаже своју правду опроштењем предјашњих греха;   26 У подношењу Божијем, да покаже правду своју у садашње време да је Он праведан и да правда оног који је од вере Исусове.   27 Где је, дакле, хвала? Продје. Каквим законом? Је ли законом дела? Не, него законом вере.   28 Мислимо дакле да ће се човек оправдати вером без дела закона.   29 Или је само јеврејски Бог, а не и незнабожачки? Да, и незнабожачки.   30 Јер је Један Бог који ће оправдати обрезање из вере и необрезање вером.   31 Кваримо ли дакле закон вером? Боже сачувај! Него га још утврдјујемо. Pимљaнимa 4 1 Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао?   2 Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога.   3 Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду.   4 А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.   5 А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.   6 Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона:   7 Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише.   8 Благо човеку коме Господ не прима греха.   9 Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду.   10 Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.   11 И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду;   12 И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама.   13 Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере.   14 Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање.   15 Јер закон гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа.   16 Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама,   17 (Као што стоји написано: Поставих те оца многим народима) пред Богом коме верова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јесте:   18 Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје.   19 И не ослабивши вером не погледа ни на своје већ уморено тело, јер му беше негде око сто година, ни на мртвост Сарине материце.   20 И за обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери, и даде славу Богу.   21 И знаше јамачно да шта обећа кадар је и да учини.   22 Зато се и прими њему у правду.   23 Али није писано за њега једног само да му се прими,   24 Него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих,   25 Који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше. Pимљaнимa 5 1 Оправдавши се, дакле, вером, имамо мир с Богом кроз Господа свог Исуса Христа,   2 Кроз ког и приступ надјосмо вером у ову благодат у којој стојимо, и хвалимо се надањем славе Божије.   3 Не само, пак, то него се хвалимо и невољама, знајући да невоља трпљење гради;   4 А трпљење искуство, а искуство надање;   5 А надање неће се осрамотити, јер се љубав Божија изли у срца наша Духом Светим који је дат нама.   6 Јер Христос још кад слаби бејасмо умре у време своје за безбожнике.   7 Јер једва ко умре за праведника; за доброга може бити да би се ко усудио умрети.   8 Али Бог показује своју љубав к нама што Христос још кад бејасмо грешници умре за нас.   9 Много ћемо, дакле, већма бити кроза Њ спасени од гнева кад смо се сад оправдали крвљу Његовом.   10 Јер кад смо се помирили с Богом смрћу Сина његовог док смо још били непријатељи, много ћемо се већма спасти у животу Његовом кад смо се помирили.   11 Не само, пак то, него се хвалимо и Богом кроз Господа свог Исуса Христа, кроз ког сад примисмо помирење.   12 Зато, као што кроз једног човека додје на свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт удје у све људе, јер сви сагрешише.   13 Јер грех беше на свету до закона; али се грех не примаше кад не беше закона;   14 Него царова смрт од Адама тја до Мојсија и над онима који нису сагрешили преступивши као Адам, који је прилика Оног који хтеде доћи.   15 Али дар није тако као грех; јер кад кроз грех једног помреше многи, много се већа благодат Божија и дар изли изобилно на многе благодаћу једног човека, Исуса Христа.   16 И дар није као грех једног: јер за грех једног би осудјење, а дар од многих грехова оправдање.   17 Јер кад за грех једног царова смрт кроз једног, колико ће већма они који примају изобиље благодати и дар правде у животу царовати кроз једног Исуса Христа!   18 Зато, дакле, као што за грех једног додје осудјење на све људе, тако и правдом једног додје на све људе оправдање живота.   19 Јер као што непослушањем једног човека посташе многи грешни, тако ће и послушањем једног бити многи праведни.   20 А закон додје уз то да се умножи грех; јер где се умножи грех онде се још већма умножи благодат,   21 Да као што царова грех за смрт, тако и благодат да царује правдом за живот вечни, кроз Исуса Христа Господа нашег. Pимљaнимa 6 1 Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи? Боже сачувај!   2 Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему?   3 Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се?   4 Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо.   5 Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем;   6 Знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху.   7 Јер који умре опрости се од греха.   8 А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим,   9 Знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме.   10 Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи.   11 Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем.   12 Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим;   13 Нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде.   14 Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.   15 Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!   16 Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду?   17 Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте.   18 Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди.   19 Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.   20 Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде.   21 Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.   22 А сад опростивши се од греха, и поставши слуге Божје, имате плод свој на посвећење, а крај живот вечни.   23 Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем. Pимљaнимa 7 1 Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив?   2 Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег.   3 Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако подје за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако подје за другог.   4 Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу.   5 Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон радјаху у удима нашим да се смрти плод доноси.   6 А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова.   7 Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели.   8 А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.   9 А ја живљах некад без закона; а кад додје заповест, онда грех оживе,   10 А ја умрех, и надје се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.   11 Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме.   12 Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.   13 Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.   14 Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:   15 Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.   16 Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.   17 А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.   18 Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.   19 Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.   20 А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.   21 Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.   22 Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;   23 Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.   24 Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?   25 Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном. Pимљaнимa 8 1 Никаква, дакле, сад нема осудјења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу.   2 Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти.   3 Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу,   4 Да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу;   5 Јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.   6 Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.   7 Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.   8 А који су у телу не могу Богу угодити.   9 А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов.   10 А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради.   11 А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.   12 Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо.   13 Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.   14 Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији.   15 Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!   16 Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.   17 А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.   18 Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.   19 Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.   20 Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,   21 Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије.   22 Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.   23 А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом.   24 Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?   25 Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.   26 А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним.   27 А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.   28 А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.   29 Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био првородјени медју многом браћом.   30 А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.   31 Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?   32 Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?   33 Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?   34 Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?   35 Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:   36 За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.   37 Али у свему овоме победјујемо Оног ради који нас је љубио.   38 Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни андјели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,   39 Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем. Pимљaнимa 9 1 Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:   2 Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;   3 Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,   4 Која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;   5 Којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.   6 А није могуће да реч Божија продје: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;   7 Нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.   8 То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.   9 Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.   10 Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.   11 Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,   12 Не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,   13 Као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.   14 Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!   15 Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.   16 Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.   17 Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.   18 Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.   19 Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?   20 А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мастору свом: Зашто си ме тако начинио?   21 Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?   22 А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.   23 И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;   24 Које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,   25 Као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.   26 И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.   27 А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.   28 Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.   29 И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.   30 Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.   31 А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.   32 Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,   33 Као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети. Pимљaнимa 10 1 Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.   2 Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.   3 Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.   4 Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.   5 Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.   6 А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;   7 Или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих.   8 Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.   9 Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.   10 Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.   11 Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.   12 Јер нема разлике медју Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.   13 Јер који год призове име Господње спашће се.   14 Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?   15 А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!   16 Али сви не послушаше јевандјеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?   17 Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.   18 Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.   19 Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.   20 А Исаија говори слободно: Надјоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.   21 А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот. Pимљaнимa 11 1 Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.   2 Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:   3 Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.   4 А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.   5 Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.   6 Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.   7 Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.   8 Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.   9 И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвождја, и саблазан и плата њима;   10 Да се њихове очи заслепе да не виде, и ледја њихова једнако да су погнута.   11 Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.   12 А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?   13 Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;   14 Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.   15 Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?   16 Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.   17 Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;   18 Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.   19 А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.   20 Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.   21 Јер кад Бог родјених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.   22 Гледај, дакле, доброту и непоштедјење Божије: непоштедјење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.   23 А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.   24 Јер кад си ти одсечен од родјене маслине, и прицепио се на неродјену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на родјену своју маслину!   25 Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не удје незнабожаца колико треба.   26 И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.   27 И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.   28 По јевандјељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.   29 Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.   30 Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,   31 Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.   32 Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује.   33 О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!   34 Јер ко позна мисао Господњу?   35 Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?   36 Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин. Pимљaнимa 12 1 Молим вас, дакле, браћо, милости Божије ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство.   2 И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија.   3 Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је медју вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере.   4 Јер као у једном телу што имамо многе уде а уди сви немају један посао,   5 Тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другом.   6 А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мери вере;   7 Ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи;   8 Ако је тешитељ, нека теши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом.   9 Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра.   10 Братском љубави будите један к другом љубазни. Чашћу један другог већег чините.   11 Не будите у послу лени; будите огњени у духу, служите Господу.   12 Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако.   13 Делите потребе са светима; примајте радо путнике.   14 Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните.   15 Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.   16 Будите једне мисли медју собом. Не мислите о високим стварима, него се држите ниских. Не мислите за себе да сте мудри.   17 А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о томе шта је добро пред свим људима.   18 Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима.   19 Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте место гневу, јер стоји написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ.   20 Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову.   21 Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим. Pимљaнимa 13 1 Свака душа да се покорава властима које владају; јер нема власти да није од Бога, а што су власти, од Бога су постављене.   2 Тако који се супроти власти супроти се наредби Божијој; а који се супроте примиће грех на себе.   3 Јер кнезови нису страх добрим делима него злим. Хоћеш ли, пак, да се не бојиш власти, чини добро, и имаћеш хвалу од ње;   4 Јер је слуга Божји теби за добро. Ако ли зло чиниш, бој се; јер узалуд не носи мача, јер је Божји слуга, осветник на гнев ономе који зло чини.   5 Тако се ваља покоравати не само од страха него и по савести.   6 Јер за то и порезе дајете; јер су слуге Божије које су за то исто постављене.   7 Подајте, дакле, свакоме шта сте дужни: коме дакле порезу, порезу; а коме царину, царину; а коме страх, страх; а коме част, част.   8 И не будите никоме ништа дужни осим да љубите један другог; јер који љуби другог закон испуни.   9 Јер ово: Не чини прељубе, не убиј, не укради, не сведочи лажно, не зажели, и ако има још каква друга заповест, у овој се речи извршује, то јест: Љуби ближњег свог као самог себе.   10 Љубав не чини зла ближњему; дакле је љубав извршење закона.   11 И знајући ово време да је већ час дошао да устанемо од сна; јар нам је сад ближе спасење него ли кад веровасмо.   12 Ноћ продје, а дан се приближи: да одбацимо, дакле, сва дела тамна, и да се обучемо у оружје видела.   13 Да ходимо поштено као по дану: не у ждерању и пијанству, не у курварству и нечистоти, не у свадјању и зависти;   14 Него се обуците у Господа Исуса Христа; и телу не угадјајте по жељама. Pимљaнимa 14 1 А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.   2 Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.   3 Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осудјује оног који једе; јер га Бог прими.   4 Ко си ти који судиш тудјем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.   5 Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.   6 Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.   7 Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.   8 Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.   9 Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.   10 А ти зашто осудјујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.   11 Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.   12 Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.   13 Зато да не осудјујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.   14 Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.   15 А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.   16 Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.   17 Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме.   18 Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима.   19 Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.   20 Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем.   21 Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.   22 Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осудјује себе за оно шта надје за добро.   23 А који се сумња осудјен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је. Pимљaнимa 15 1 Дужни смо, дакле, ми јаки слабости слабих носити, и не себи угадјати.   2 И сваки од вас да угадја ближњему на добро за добар углед.   3 Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: Ружења оних који Тебе руже падоше на ме.   4 Јер шта се напред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом писма наду имамо.   5 А Бог трпљења и утехе да вам да да сложно мислите медју собом по Христу Исусу,   6 Да једнодушно једним устима славите Бога и Оца Господа нашег Исуса Христа.   7 Зато примајте један другог као што и Христос прими вас на славу Божију.   8 Али кажем да је Исус Христос био слуга обрезања истине ради Божије, да утврди обећање очевима,   9 А незнабошци по милости да прославе Бога, као што стоји написано: Зато ћу Те хвалити медју незнабошцима, Господе, и певаћу име Твоје.   10 И опет говори: Веселите се незнабошци с народом Његовим.   11 И опет: Хвалите Господа сви незнабошци, и славите Га сви народи.   12 И опет Исаија говори: Биће корен Јесејев, и који устане да влада над незнабошцима у Оног ће се уздати незнабошци.   13 А Бог наде да испуни вас сваке радости и мира у вери, да имате изобиље у нади силом Духа Светог.   14 А ја сам и сам уверен за вас, браћо, да сте и ви сами пуни благодати, напуњени сваког разума, да можете друге научити.   15 Али вам опет, браћо, слободно писах неколико да вам напоменем ради благодати која ми је дана од Бога,   16 Да будем слуга Исуса Христа у незнабошцима, да служим јевандјељу Божијем, да буду незнабошци принос повољан и освећен Духом Светим.   17 Имам, дакле, хвалу у Христу Исусу код Бога.   18 Јер не смем говорити шта које Христос не учини кроза ме за послушање незнабожаца речју и делом,   19 У сили знака и чудеса силом Духа Божијег; тако да од Јерусалима и наоколо тја до Илирика напуних јевандјељем Христовим.   20 И тако се трудих да проповедим јевандјеље не где се спомињаше Христос, да на тудјој закопини не зидам;   21 Него као што је писано: Којима се не јави за Њега, видеће; и који не чуше разумеће.   22 То ме задржа много пута да не додјем к вама.   23 А сад више не имајући места у овим земљама, а имајући жељу од много година да додјем к вама,   24 Ако подјем у Шпањолску, доћи ћу вам; јер се надам да ћу туда проћи и вас видети, и ви ћете ме отпратити онамо кад се најпре неколико наситим вас.   25 А сад идем у Јерусалим служећи светима.   26 Јер Македонија и Ахаја учинише драговољно неки порез за сиромахе свете који живе у Јерусалиму.   27 Они учинише драговољно, а и дужни су им; јер кад незнабошци добише део у њиховим духовним имањима, дужни су и они њима у телесним послужити.   28 Кад ово, дакле, свршим, и овај им плод запечатим, поћи ћу преко вас у Шпањолску.   29 А знам да кад додјем к вама, доћи ћу с обилним благословом јевандјеља Христовог.   30 Али вас молим, браћо, заради Господа нашег Исуса Христа, и заради љубави Духа, помозите ми у молитвама за ме к Богу;   31 Да се избавим од оних који се противе у Јудеји, и да служба моја за Јерусалим буде по вољи светима;   32 Да с радошћу додјем к вама, с вољом Божијом, и да се развеселим с вама.   33 А Бог мира са свима вама. Амин. Pимљaнимa 16 1 Препоручујем вам, пак, Фиву сестру нашу, која је слушкиња код цркве у Кенхреји,   2 Да је примите у Господу као што приликује светима, и да јој будете у помоћи у свакој ствари коју од вас затреба; јер је она многима помогла, и самоме мени.   3 Поздравите Прискилу и Акилу, помоћнике моје у Христу Исусу,   4 Који за душу моју своје вратове положише, којима не ја један захваљујем, него и све цркве незнабожачке, и домашњу цркву њихову.   5 Поздравите Епенета, мени љубазног, који је новина из Ахаје у Христа.   6 Поздравите Марију, која се много трудила за нас.   7 Поздравите Андроника и Јунију, родбину моју, и моје другаре у сужањству који су знаменити медју апостолима, који и пре мене вероваше Христа.   8 Поздравите Амплија, мени љубазног у Господу.   9 Поздравите Урбана, помоћника нашег у Христу, и Стахија, мени љубазног.   10 Поздравите Апелија, окушаног у Христу. Поздравите домаће Аристовулове.   11 Поздравите Иродијона, родјака мог. Поздравите домаће Наркисове, који су у Господу.   12 Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите Персиду љубазну, која се много трудила у Господу.   13 Поздравите Руфа избраног у Господу, и матер његову и моју.   14 Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ерма, Патрова, Ермија, и браћу која су с њима.   15 Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја и сестру његову, и Олимпана, и све свете који су с њима.   16 Поздравите један другог целивом светим. Поздрављају вас све цркве Христове.   17 Молим вас, пак, браћо, чувајте се од оних који чине распре и раздоре на штету науке коју ви научисте, и уклоните се од њих;   18 Јер такви не служе Господу нашем Исусу Христу него свом трбуху, и благим речима и благословима прелашћују срца безазлених.   19 Јер ваше слушање разгласи се свуда. И радујем се за вас; али хоћу да сте ви мудри на добро а прости на зло.   20 А Бог мира да сатре сотону под ноге ваше скоро. Благодат Господа нашег Исуса Христа с вама. Амин.   21 Поздравља вас Тимотије, помоћник мој, и Лукије и Јасон и Сосипатар, родјаци моји.   22 Поздрављам вас и ја Тертије, који написах ову посланицу у Господу.   23 Поздравља вас Гај, домаћин мој и целе цркве. Поздравља вас Ераст, благајник градски, и брат Кварт.   24 Благодат Господа нашег Исуса Христа са свима вама. Амин.   25 А ономе који вас може утврдити по јевандјељу мом и проповедању Исуса Христа, по откривењу тајне која је била сакривена од постања света,   26 А сад се јавила и обзнанила кроз писма пророчка, по заповести вечног Бога, за послушање вере медју свима незнабошцима,   27 Једином премудром Богу, кроз Исуса Христа, слава вавек. Амин.